Predstava “Rosmersholm” nastala je u okviru projekta “Rosmersholm – šta se desilo sa našim idealima?” koji je podržan na konkursu Superste.net. Projekat je pored predstave uključivao i intervjue u okviru bloga Štek ideala, kao i radionicu umetničkih intervencija u javnom prostoru u saradnji sa kolektivom GMČP (Grad/Mesto/Čovek/Prostor).
Koliko je naše osećanje nemoći prepreka za bilo kakvo društveno delovanje? Da li i dalje postoje idealisti i kako danas na njih gledamo? Da li je zaista naivno verovati da pojedinac ima kontrolu i mogućnost promene? Da li smo u našoj borbi odustali prerano? I pre svega, zašto se osećamo nemoćno?
Johanes Rosmer, bivši pastor i potomak ugledne porodice Rosmera, odlučuje da prekine sa dosadašnjim životom i da započne borbu za liberalne ideje i bolje društvo. U toj borbi partner mu je Rebeka Vest koja je i donela talas novih ideja na Rosmersholm. Odbijajući da se priklone jednoj političkoj opciji, uvereni da su partije zatrovane ličnom koristi, oni postaju neprijatelji okruga i meta političkih spletki i manipulacija, što na kraju dovodi i do njihovog preispitivanja na najličnijem planu.
Henrik Ibzen (1828-1906) je norveški dramski pisac koji je snažno uticao na modernu dramu i jedan je od najizvođenijih dramskih pisaca na svetu. Teme kojima se bavio ticale su se odnosa društva i pojedinca i snažno su kritikovale savremeni trenutak, često izazivajući polemike.
Drama “Rosmersholm” može se posmatrati kao precizna kritička analiza savremenih društvenih i političko-ekonomskih prilika, te njihovog razarajućeg uticaja na pojedinca i njegov humanistički ideal promene. Ona razotkriva mehanizme medijske i političke manipulacije u demokratskom i kapitalističkom društvu, govoreći o smrti politike i velikoj ličnoj borbi za ideale, istražujući osećanje kolektivne apatije, beznađa i nepripadanja.
U ovoj savremenoj interpretaciji, Ibzenova drama je istraživana kroz multimedijalna sredstva – video koji je istovremeno lik i prostor, songove Borisa Mladenovića (Jarboli), kao i citate Henrija Dejvida Toroa, Dejvida Grejbera, Žaka Ransijera i drugih. Kroz dve vrste komentara – lične osvrte dvoje glumaca koji traže svoje mesto u predstavi, kao i kroz songove, ispunjene snažnim osećanjem izgubljenosti, apatije, ali i skrivene nade u bolji svet, pokušavamo da otvorimo polemiku na teme nemoći i želje za promenom.
Rediteljski tim: Ana Konstantinović i Ivan Baletić
Dramaturgija: Tamara Baračkov
Scenografija: Višnja Vujović
Kostimografija: Slađana Perić – Santrač
Video rad: Stevan Lung
Muzika: Boris Mladenović
Johanes Rosmer – Jovan Belobrković
Rebeka Vest – Milica Stefanović
Rektor Krol – Ivan Đorđević
Ulrik Brendel – Bojan Žirović
Pader Mortensgerd – Nebojša Đorđević
Gospođica Helset – Andrijana Oliverić
Željko – Željko Maksimović
Katarina – Katarina Dimitrijević
Predstava je nastala kao koprodukcija udruženja Eho animato, Beogradskog dramskog pozorišta, Doma kulture Studenski grad, udruženja Kulturmobil i Peripetija. Projekat je jedan od deset pobednika konkursa Centrifuga/Klub Superste za 2015. u okviru programa Superste.net. Projekat su podržali Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije, kao i Realab laboratorija.
Snimanje i montaža trejlera: Marija Kovačina i Jovan Nedeljkov
Fotografije: Jovan Nedeljkov
